Мирослав Лазански: зашто је Милошевић попустио 4.

Даље:

Сви који су га у Пентагону видели били су скептични, посебно је био критичан начелник Здруженог генералштаба генерал Хенри Шелтон. Секретар за одбрану Виљем Коен био је енергично против копненог напада на СР Југославију, али су Клинтонов тим за националну безбедност и британски премијер Тони Блер били за то. Клинтон се у телефонском разговору с Блером 23. маја сложио да се Солани изда наређење да формулише детаљан план копненог удара. И Италијани и Немци дискретно су били за ту опцију, Французи се нису отворено противили, али су сматрали да нема времена да се она припреми пре зиме.

Лондон је саопштио Вашингтону да Британија може да пошаље највише 54.000 војника и око 100 тенкова регуларне армије и територијалне војске. План „Браво-минус” имао је пет опција: слање више хиљада војника хеликоптерским десантима у средиште Косова, чиме би покушали да раздвоје југословенске снаге, затим улазак јединица НАТО-а из Македоније у Прешевску долину, па онда на Косово. Копнени удар из Македоније био би велики политички проблем за Скопље, Македонија је јавно саопштила да неће дозволити употребу своје копнене територије. Трећа опција била је пролаз код Качаника кроз клисуру, односно да се оклопним трупама крене кроз планински пролаз такође из правца Македоније, што је била за нападача врло тешка варијанта јер је све било минирано.